Postoje dve vrste kontakta. Jedna je kontakt sa sobom, druga kontakt sa drugima. I jedan i drugi kontakt su podjednako važni. Postoje osobe koje su često samo u kontaktu sa sobom, postoje one koje uglavnom su u kontaktu sa drugima.
Kod nekih osoba se kontakt sa sobom i drugima smenjuju. Najbolje je postići da istovremeno budemo u kontaktu i sa sobom i sa drugima i da takvo stanje održavamo što je moguće duže kada nismo sami. Kontakt sa sobom nam govori kako smo mi. On nam omogućuje da znamo šta nam treba, da li nam je udobno ili ne, da budemo svesni raznih telesnih senzacija, ali i sopstvenih emocija. Bez dubokog kontakta sa sobom ne možemo biti svesni svojih dubokih emocija, niti možemo znati da li je neka naša emocija autentična ili potiče iz psihičkog ili telesnog bloka ili nekog mehanizma odbrane. Kontakt sa drugima je jako bitan jer nam omogućuje bivanje u realnosti. Osim toga omogućuje nam da uspostavljamo veze sa raznoraznim osobama na način koji nije povređujući ni za nas ni za njih, i učestvuje u tome da se naše reči, namere i osećanja prenesu drugoj osobi na iskren i nedvosmislen način. Obostrani stvarni kontakt dovodi do jasne komunikacije među ljudima.
Bez kontakta ne možete imati promenu u svesnosti. Većina problema predstavljenih u terapiji ili ličnom rastu jesu vezani za kontakt. Klijenti, na jedan ili drugi način izražavaju želju da imaju bolji kontakt sa sobom, ili sa ostatkom sveta, ili oba. Uvek je kontakt ono od čega treba da se počne u radu sa ljudima. Jako je bitno da osobe primete kako prekidaju ili remete kontakt.
Centriranje se definiše preko punjenja. Centriranje je punjenje u centru. Centriranje je kontakt sa sobom i emocijama. To je kontakt sa sobom bez usmeravanja i ulaganja napora. On je jednostavan, lagan, prirodan. Da li ste nekada jednostavno znali da nešto osećate i bili mirni sa tim, bez pokreta, bez tenzije u telu ili uvek kada nešto osećate imate potrebu da se vrpoljite, krećete, pomerate, premeštate, češkate se, brišete nos i sl.
Uzemljenje je kontakt sa realnošću. Podrazumeva punjenje na periferiji. Uzemljenje se odnosi i na to da li je neko povezan sa tlom, da li stoji iza svojih stavova, ponašanja i onoga što govori. Uzemljenje je u rukama, nogama i očima. To su sve tačke kontakta sa realnošću.
Kontakt sa drugima je vezan za oči. Često ste mogli da čujete ili čak kažete, zašto mi to ne kaže u oči. Ili ste možda imali priliku da vidite kako neko seva očima na vas i sl. To nisu samo metafore ustaljene u jeziku. Mi možemo da se otkrijemo kroz svoje oči i da primamo poruke svojim očima. Možemo da pokažemo emocije svojim očima i da prihvatimo i opazimo tuđe emocije. Tako npr. možemo da plačemo, da se mrštimo, da raširimo oči kao da smo uplašeni, da pokažemo da smo zadovoljni svojim pogledom. Takvo pokazivanje i otkrivanje, kao i primanje pokazivanja i otkrivanja drugih osoba je jedan od osnovnih uslova da se ne osećamo usamljeno. Verbalna komunikacija za razliku od kontakta može dati jak osećaj usamljenosti.
Razmislimo sada o nekim funkcijama koje obavljaju oči I mišići povezani sa očima. Očigledno da je funkcija viđenja (gledanja) osnovna. Naravno mi vidimo očima, to je glavni ako ne i najvažniji kontakt sa realnošću koji imamo, gledajući napolje na svet. Vizuelno opažanje nam omogućuje spoznaju sveta bez koje ne bismo preživeli kao jedinka.
U terminima emocionalnog izražavanja oči izražavaju sva glavna osećanja koja su indikativna u emocionalnom izražavanju. Oči ne izražavaju samo bes, strah, bol i njihove opozite već i sumnju, razdraganost, zabavu, odvojenost, prezir, ponos i mnoga druga osećanja.
Autor: Jelisaveta Rogošić
