“Blokade energije dovode do psihosomatskih bolesti a formiraju se tokom detinjstva, pod uticajem odgovora sredine na bazične detinje potrebe.
Dete nauči da sputava svoje spontano ispoljavanje emocija blokadom disanja, i mišićnim blokovima (stegne očne kapke umesto da plače, ”zatvori” grlo umesto da viče itd.).”
PRIMENA TELESNE PSIHOTERAPIJE U TRETMANU PSIHOSOMATSKIH BOLESNIKA
Iako ima brojnih određenja, smatra se da je psihosomatska bolest telesna bolest, u čijem je nastanku i toku uticaj psihičkih faktora presudan ili bar značajan. U tretmanu psihosomatskih bolesnika, važan je uporedan rad na telu i psihi, odnosno kombinacija medikamentozne i psihoterapije.
TELESNA PSIHOTERAPIJA O UZROKU PSIHOSOMATSKIH BOLESTI
Raznolikost prihoterapijskih pristupa omogućava da se tretman prilagodi fazi u kojoj se nalazi psihosomatski bolesnik (odnosno, da li je akutna ili hronična faza bolesti). Telesna psihoterapija, zbog svojih specifičnosti, omogućava sveobuhvatan pristup klijentu, kombinujući rad na telu i psihi. U okviru ovog pristupa, smatra se da su psihopatološka stanja i simptomi posledica poremećaja protoka energije u telu. Svejedno je da li osoba ima psihičke ili telesne probleme, uzrok je uvek isti – blokada energije. Zato i psihoterapeuti ove orijentacije koriste uporedan rad na telu i psihi, jer se smatra da je svaka pojava ‘psihosomatska’.
Svako sputavanje koje dete doživi (prevashodno sputavanje doživljaja i ekspresije emocija, kao i sputavanje spontanog razvoja seksualnosti), blokira uređeni, slobodan protok energije, a blokada se odražava u psihi i telu. Poremećaj u protoku energije odražava se u autonomnom nervnom sistemu i dovodi do poremećaja u radu simpatičkog i parasimpatičkog dela, te dovodi do brojnih telesnih bolesti.
Karakteristične blokade energije dovode, između ostalog, i do psihosomatskih bolesti, a formiraju se tokom detinjstva, pod uticajem odgovora sredine na bazične detinje potrebe.
U svakoj porodici, ili okruženju u kojem dete raste, postoje implicitna i eksplicitna ”pravila” o tome koje su emocije dopuštene, a koje nisu. Roditelji, u nekim situacijama, frustriraju detetove potrebe, ali i modifikuju, ili potpuno zabranjuju svako emocionalno ispoljavanje.
Dete nauči da sputava svoje spontano ispoljavanje emocija blokadom disanja, i mišićnim blokovima (stegne očne kapke umesto da plače, ”zatvori” grlo umesto da viče..). Tako se sužava opseg doživljavanja emocije koje dete pokušava da izbegne (bol, strah ili bes), ali se sužava količina slobodne energije koja se koristi za doživljavanje svih emocija. Tako blokade, vezujući veliku količinu energije omogućavaju da se izbegne ”negativna” emocija, ali se tako ograničava i doživljavanje ”pozitivnih” (sreća, uživanje, poverenje, ljubav). Blokada energije dovodi do ”prepunjenosti” ili ”ispražnjenosti” organizma, koje postaje plodno tle za razvoj bolesti.
TELESNI PSIHOTERAPEUTI RADE DIREKTNO SA TELOM
Glavna karakteristika u radu psihoterapeuta telesne orijentacije je naglasak na vegetativnom nevoljnom rasterećenju. Nervni sistem ima dva dela: voljni i nevoljni. U radu se polazi od pretpostavke da je nemoguće dosegnuti i rasteretiti vegetativne napetosti koristeći razum ili reči. Upravo iz tog razloga, telesni psihoterapeuti pažljivo posmatraju i određuju gde se kod klijenta nalaze telesne tenzije, koristeći svaki mogući vid direktnog rada sa telom (dodir, masaža…). Ovo je suštinska razlika između telesnih terapija i svih vrsta ”verbalnih” pristupa.
TEHNIKA ZA RAD NA PSIHOSOMATICI
Jedna od glavnih tehnika rada u telesnoj psihoterapiji je menjanje ustaljenih obrazaca disanja kod klijenta (jer ono ima presudan značaj za normalno ”pulsirajuće” funkcionisanje čoveka). Povećanjem frekvence i količine udisaja direktno se menja količina energije u telu klijenta, te je moguće osvestiti i izraziti zablokiranu emociju koja je dovela do određenog simptoma. ”Stres pozicije”, koje stavljaju stres na različite delove tela, deluju najdirektnijim putem na energetske blokade. Tako oslobođena energija neće više stvarati simptome, već će omogućiti klijentu da živi na višem energetskom nivou, odnosno imaće više kapaciteta za doživljavanje emocija i zadovoljstva. Povezivanje psihe sa telom, dajući im ravnopravan položaj u terapiji i teoriji, omogućava klijentu da potpunije doživi i prihvati sebe.
Autor: Slađana Đorđević
